Izgubljena jesen

Oliver je muškarac srednjih godina, prosečne lepote i svakidašnjeg stila. Ne ističe se u gomili. Jedino što ga čini jedinstvenim jeste njegov način razmišljanja koje je umeo uspešno da prenese na  papir. Svakog jutra godinama unazad Oliver bi uz miris sveže kuvane kafe i uz par cigareta pisao pisma izmišljenoj devojci. Nakon što bi napisao pismo Oliver bi ga ostavio ispred jedne napuštene kuće blizu njegovog stana. Pisma nikada nije ponovo nalazio. Verovao je da ga neobični vetar koji uvek duva u dvorištu te napuštene kuće odnosi negde daleko , u zaborav. To jutro nije se razlikovalo od drugih. Oliver je odškrinuo gvozdena vrata kapije i ušao u dvorište. Prilazeći kući ponovo ga je udario onaj isti oštar vetar ostavljajući na njegovoj koži osećaj svežih posekotina. Nastavio je da korača polako , ali odlučno. Ovo je bio njegov maleni ritual koji je činio njegov imaginarni svet, njegova iluzija. Došao je pred vrata i krenuvši da stavi pismo na prag čuo je kako se vrata otvaraju. Sada je pred njim stajala ona. Devojka koju je dugi niz godina stvarao , vajajući svakim danom svojom maštom novi mišić , novi osmeh, pogled, manire i gestove koje je činila. Znao je svaki detalj njenog tela, njen način razmišljanja, najmanji delić duše. Mislio je da je stvorio  savršenstvo, sve do ovog trenutka. Bila je lutka , bez tajne, bez sposobnosti građenja sopstvene ličnosti.  Videvši ispred sebe rod njegove iluzije sledio se shvativši da je ona na posletku on.

 

Ležala je pored njega nemo i nepomično. Blago pomeranje njenih grudi bilo je jedino što mu je govorilo da je stvarna, živa , a ne iluzija. Nežno je prelazio prstima preko njene bele kože. Bila je meka kao pena , tanka kao prvi led i plašio se da bi i malo jači dodir doveo do njenog lomljenja. Uživao je u samom pogledu i njenoj neposrednoj blizini. Znao je da je njegova i da bi sve uradila za njega. Njeno samo prisustvo bilo je dokaz te teorije, ali i pored toga znao je da i ako je ima da ga ona ne voli, bar ne onako kao nekada, ne na isti način. Nije mogao to da promeni , ali nije mogao ni da je pusti. Ona sama nije želela da ode. Voleli su se tako do kraja večnosti.

Ranije sam citajuci razloge zasto  osoba dobije poremecaj ishrane poricala da je jedan od razloga bio upravo nedostatak paznje , sada i ako osecam bespotrebnu SRAM priznajem sebi da je to jedan od razloga i u mom slucaju. Ustvari mislim da sam prototip osobe koja oboli od ovakvih bolesti. Bila sam odlican djak , isla na takmicenja  i sve to uvek da bih zadovoljila majku i sestre, da bi mi se divili i da bih dobila odobrenje. DA BIH DOBILA PAZNJU. Nikada nisam rekla: "E to mi smeta, zelim to , to i to." Uvek sam se zadovoljavala onim sto sam dobila i nadala se da cu nekad dobiti sta zelim. Uvek sam bila primerno i dobro dete. Kasnije sam naucila da se suprotstavim njima , ali bilo je kasno , vec sam se zafrkla... Sada kada nesto kazem ispadnem histerik i dobijam uvrede koje ne mogu ni da napisem. A OBOZAVAM SVOJU PORODICU >>>>>>>>> Pronasla sam film koji kao da je napravljen po mojoj prici , sem sto se tice oca . Zove se The best little girl in the world i upravo sam se isplakala prepoznavajuci sebe ... 

 

 Beograd. Autobuska stanica. Kiša je okupala još jedan oktobarski dan. Anabela , naizgled obična devojka , čekala je autobus. Nije dugo čekala i već je bila u njemu. Sela je do prozora.  Mogla se zakleti da i pored dreke i vike ostalih putnika, čuje udarac svake nove kapi kiše. Kapljice su se slivale niz tanko staklo i svremena na vreme se spajale u jednu veću. Primakla je prst staklu i počela da prati putanju neke kapi , pa se nasumično prebacivala na putanju druge, treće. 

I svaka od njih odavala je deo tajne , jedan trag sada otkriven.

Anabela je stala. Ustala je sa sedišta i na sledećoj stanici već je napustila autobus. Izlazeći iz njega pogleda u novog putnika.  Pogledi su im se u trenutku sekunde sreli.  Vrata su se zatvorila , Anabela je gledala kako novi putnik odlazi polako sa autobusom.

Novi putnik naizgled sasvim običan, seo je na sedište na kome je Anabela sedela ranije. Pogledao je u prozor i na njemu otkrio tragove slova. Čitajući slova prepoznao je svoje ime.   

Nastavio je da traga za daljim tekstom , ali ga nije nalazio, već je primetio jednu veliku belu kapljicu koja se približavala ivici prozora. Prstom je pratio njenu putanju i ostavljao nove tragove , možda za nekog novog naizgled običnog putnika ili pak za Anabelu. 

 

P.S. Iskreno , došlo mi je da lupetam nešto da se smirim, reko pokušavam da prihvatim savet koji sam dobila.. Tekst nema nekog smisla , ili ima ?? Ako neko pokusa da ga shvati i ako ga shvati na neki nacin , volela bih da mi napise kako ga shvata.... 

Ludela sam . . . Nekontrolisan bes u meni je sve više jačao . Htela sam da vrištim, udaram i šutiram , ali mi moja podstvest branila. Ne , nemoj ,.. Probudićeš bebu. Uplašićeš majku....

Sela sam nemoćna da izbacim taj bes iz sebe i nakon godinu dana ponovo uzela žilet. Polako sam dodirnula meku kožu podlaktice i sa blagim pritiskom prolazila preko nje. Crvena crta se pojavila , a taj malecki bol zablokirao je emotivni, i dozvolio mi da se oslobodim besa.

Osećaj je bio oslobađajuć. Uzvišen. Prelep. . .

Nakon što sam se vratila iz tog transa , osetila sam se prilično praznom , ali mi je i bilo pomalo žao. Godinu dana se nisam sakatila. Kako sam mogla na keca da posustanem,...

 

Juče sam provela ceo dan kod svog dečka. Gledala sam tv nakon dugo , dugo vremena (izbacila sam tv iz svoje sobe pre dve godine). Bilo je skroz ok. Čekala sam ga da dođe sa posla pa sam tako ubijala vreme. Ali vratimo se malo unazad ... Pre nego što sam otišla kod njega svratila sam do prodavnice da kupim nešto da pojedem. Bilo mi je užasno muka i znala sam da je upravo zbog toga što sam popila dve kafe na prazan stomak. Šetala sam kroz rafove tražeći neki keks za dijabetičare i nisam naišla ni na jedan. Odlučila sam da kupim običan keks ali samo sto grama jer sam znala da će me uhvatiti napad gledi nakon prvog zalogaja i da neću moći da se zaustavim... 

Kupila sam 100g mini keksa što iznosi 462kcal. Jedan je imao 5,6kcal pa sam se nadala da ću uzeti samo 5komada ali tv je učinio svoje. Cela kesa je bila prazna za 5minuta.

Ok , ništa strašno. Pomislila sam. Za večeru ću pojesti malu mandarinu (36kcal). I onako sam planirala da tog dana unesem 500kcal. 

Napokon je došao kući i sve je lepo počelo. Ljubili smo se čisto onako , ali oboje smo znali zašto sam došla i šta sledi. Ubrzo smo počeli da vodimo ljubav i naravno uspela sam da se izborim da ja budem aktivna ipak došao je sa posla , bio je umoran pa se nije bunio.

Sela sam na njega i počela da radim rad , a u glavi mi se vrtela misao: Ekstra, uvek smršaš kada imaš dobar seks. WTF uhvatila sam sebe , nikada ranije nisam na to mislila tokom seksa. Obožavam seks, a sada sam mislila o njemu kao ekstra načinu da izgubim koju kilu.  Zar sam izgubila mogućnost da se opustim i uživam bez razmišljanja o hrani , kilaži, ...

Ranije sam mislila kako mene to nikada neće sjebati , nedostatak želje za seksom.  Mislim i dalje obožavam seks  i uživam u njemu, ali sada ga ne doživljavam na isti način. Doživljavam ga kao najlepšu rekreaciju.  

 Želela sam da objavim rezultate svog istraživanja o oporavku. 

Kome se obratiti kada shvatiš da je neprijatelj zapravo deo tebe?! Nakon dužeg istraživanja došla sam do zaključka da je najbolje obratiti se stručnim licima u bolnici za psihijatriju u okviru KBC Dr Dragiša Mišović.  

Članak sa oficijalnog sajta  :

 U okviru bolničke zaštite, Bolnica za psihijatriju bavi se dijagnostikom i lečenjem psihotičnih, nepsihotičnih, psihosomatskih i drugih mentalnih poremećaja, odraslih i  mladih (15-24 godine). U okviru parcijalne bolničke zaštite kroz dnevnu bolnicu obavljaju se dijagnostičke i terapijske procedure psihotičnih i nepsihotičnih mentalnih poremećaja, radna i socijalna rehabilitacija.

 Vanbolnička zaštita se obavlja u okviru ambulantno-dispanzersko-polikliničkog odeljenja i kroz rad posebnih SAVETOVALIŠTA za roditelje adolescenata, za roditelje adolescenata sa poremećajima ishrane, za žene u kriznim periodima, za porodice mentalno obolelih lica, za seksulane disfunkcije, klub pacijenata dnevne bolnice, grupe za adolescente, vežbe relaksacije autogenim treningom.

U bolnici se vrše klinička ispitivanja lekova (psihofarmaka), druga istraživanja iz oblasti mentalnog zdravlja, kao i edukativne aktivnosti.

Dodatne informacije na: http://www.dragisamisovic.bg.ac.rs/index.html

Sada je potrebno jednostavno doneti ispravnu odluku i tražiti pomoć. Prvi korak je uvek najteži. 
 (Dalje)