Nekada zivot ume da iznenadi. Svaka nova stranica nada je da dolazi preokret. Prelepo je leteti.
Dugo nisam dolazila i nemam nameru da se pravdam. Imala sam svoje privatne razloge. Imam izuzetno lepe vesti. Nova stranica u moj zivot donela je jedan pozitivan preokret tako da sa osmehom mogu da vam kazem da je on zasluzan za moje suocavanje sa strahom. Pobedila sam nepobedivo. Pobedila sam samu sebe., Bolest koja je potekla iz ideje koju sam ja osmislila.
Pronasla sam osobu sa kojom sam spremna da podelim zivot i zapravo vec sam pocela. Zivimo zajedno vec nekoliko meseci. Delimo jutra, veceri, snove i nade. Dogovaramo se i planiramo. Postujemo se i volimo. Izuzetno sam srecna. Osecam se motivisano i spremna sam da dosegnem zvezde. Spremna sam da letim i osvojim nebo.
Vec neko vreme je Beograd zavejan. Zima je odavno pocela. Izgubljena jesen je i dalje ostala izgubljena.
Dugo nisam bila na blogu, nije da nisam osecala potrebu, vec jednostavno sam bila izgubljena na neki nacin. Ali ko nije izgubljen ovih dana?! Svi su na neki nacin izgubljeni, ali pravo pitanje je da li osoba ikad prestane da biva izgubljena ili je to pak sam smisao zivota? Retoricko pitanje naravno. Verujem da su ljudi na nekom putu za koji ne znaju gde vodi ,ali to je zapravo zivot.
Postoji jedan stih koji govori o tome: Zasto se sve to desava, dal' covek ista resava , il' smo samo tu zbog ravnoteze medju zvezdama...
Moja majka je saznala za moj poremecaj ishrane, a nacin na koji je saznala je pomalo slozen. Sestra je pronasla moj dnevnik , procitala, rekla majci , a majka je cutala o tome . Za sve to sam kasnije saznala, naravno... Jedan dan sam joj se otvorila, rekla joj sve , a ona mi je kasnije rekla da je vec znala... Dobro je to podnela sto mislim da je iz cistog razloga sto ne razume tu dijagnozu i ne zna puno o tome... Ali ne zelim da pricam o tome , jer nisam raspolozena za to. Zelela sam samo da kazem sta se desilo tokom ovog vremena sto nisam bila tu.
Inace , vec duze vreme se "lecim" ako mozemo to tako da nazovemo... Nekad uspesno, nekad ne,... Ali jedna stvar je bitna... Osecam se ponovo zivom...
Ranije sam citajuci razloge zasto osoba dobije poremecaj ishrane poricala da je jedan od razloga bio upravo nedostatak paznje , sada i ako osecam bespotrebnu SRAM priznajem sebi da je to jedan od razloga i u mom slucaju. Ustvari mislim da sam prototip osobe koja oboli od ovakvih bolesti. Bila sam odlican djak , isla na takmicenja i sve to uvek da bih zadovoljila majku i sestre, da bi mi se divili i da bih dobila odobrenje. DA BIH DOBILA PAZNJU. Nikada nisam rekla: "E to mi smeta, zelim to , to i to." Uvek sam se zadovoljavala onim sto sam dobila i nadala se da cu nekad dobiti sta zelim. Uvek sam bila primerno i dobro dete. Kasnije sam naucila da se suprotstavim njima , ali bilo je kasno , vec sam se zafrkla... Sada kada nesto kazem ispadnem histerik i dobijam uvrede koje ne mogu ni da napisem. A OBOZAVAM SVOJU PORODICU >>>>>>>>> Pronasla sam film koji kao da je napravljen po mojoj prici , sem sto se tice oca . Zove se The best little girl in the world i upravo sam se isplakala prepoznavajuci sebe ...
Ludela sam . . . Nekontrolisan bes u meni je sve više jačao . Htela sam da vrištim, udaram i šutiram , ali mi moja podstvest branila. Ne , nemoj ,.. Probudićeš bebu. Uplašićeš majku....
Sela sam nemoćna da izbacim taj bes iz sebe i nakon godinu dana ponovo uzela žilet. Polako sam dodirnula meku kožu podlaktice i sa blagim pritiskom prolazila preko nje. Crvena crta se pojavila , a taj malecki bol zablokirao je emotivni, i dozvolio mi da se oslobodim besa.
Osećaj je bio oslobađajuć. Uzvišen. Prelep. . .
Nakon što sam se vratila iz tog transa , osetila sam se prilično praznom , ali mi je i bilo pomalo žao. Godinu dana se nisam sakatila. Kako sam mogla na keca da posustanem,...
Juče sam provela ceo dan kod svog dečka. Gledala sam tv nakon dugo , dugo vremena (izbacila sam tv iz svoje sobe pre dve godine). Bilo je skroz ok. Čekala sam ga da dođe sa posla pa sam tako ubijala vreme. Ali vratimo se malo unazad ... Pre nego što sam otišla kod njega svratila sam do prodavnice da kupim nešto da pojedem. Bilo mi je užasno muka i znala sam da je upravo zbog toga što sam popila dve kafe na prazan stomak. Šetala sam kroz rafove tražeći neki keks za dijabetičare i nisam naišla ni na jedan. Odlučila sam da kupim običan keks ali samo sto grama jer sam znala da će me uhvatiti napad gledi nakon prvog zalogaja i da neću moći da se zaustavim...
Kupila sam 100g mini keksa što iznosi 462kcal. Jedan je imao 5,6kcal pa sam se nadala da ću uzeti samo 5komada ali tv je učinio svoje. Cela kesa je bila prazna za 5minuta.
Ok , ništa strašno. Pomislila sam. Za večeru ću pojesti malu mandarinu (36kcal). I onako sam planirala da tog dana unesem 500kcal.
Napokon je došao kući i sve je lepo počelo. Ljubili smo se čisto onako , ali oboje smo znali zašto sam došla i šta sledi. Ubrzo smo počeli da vodimo ljubav i naravno uspela sam da se izborim da ja budem aktivna ipak došao je sa posla , bio je umoran pa se nije bunio.
Sela sam na njega i počela da radim rad , a u glavi mi se vrtela misao: Ekstra, uvek smršaš kada imaš dobar seks. WTF uhvatila sam sebe , nikada ranije nisam na to mislila tokom seksa. Obožavam seks, a sada sam mislila o njemu kao ekstra načinu da izgubim koju kilu. Zar sam izgubila mogućnost da se opustim i uživam bez razmišljanja o hrani , kilaži, ...
Ranije sam mislila kako mene to nikada neće sjebati , nedostatak želje za seksom. Mislim i dalje obožavam seks i uživam u njemu, ali sada ga ne doživljavam na isti način. Doživljavam ga kao najlepšu rekreaciju.
Želela sam da objavim rezultate svog istraživanja o oporavku.
Kome se obratiti kada shvatiš da je neprijatelj zapravo deo tebe?! Nakon dužeg istraživanja došla sam do zaključka da je najbolje obratiti se stručnim licima u bolnici za psihijatriju u okviru KBC Dr Dragiša Mišović.
Članak sa oficijalnog sajta :
U okviru bolničke zaštite, Bolnica za psihijatriju bavi se dijagnostikom i lečenjem psihotičnih, nepsihotičnih, psihosomatskih i drugih mentalnih poremećaja, odraslih i mladih (15-24 godine). U okviru parcijalne bolničke zaštite kroz dnevnu bolnicu obavljaju se dijagnostičke i terapijske procedure psihotičnih i nepsihotičnih mentalnih poremećaja, radna i socijalna rehabilitacija.
Vanbolnička zaštita se obavlja u okviru ambulantno-dispanzersko-polikliničkog odeljenja i kroz rad posebnih SAVETOVALIŠTA za roditelje adolescenata, za roditelje adolescenata sa poremećajima ishrane, za žene u kriznim periodima, za porodice mentalno obolelih lica, za seksulane disfunkcije, klub pacijenata dnevne bolnice, grupe za adolescente, vežbe relaksacije autogenim treningom.
U bolnici se vrše klinička ispitivanja lekova (psihofarmaka), druga istraživanja iz oblasti mentalnog zdravlja, kao i edukativne aktivnosti.
Dodatne informacije na: http://www.dragisamisovic.bg.ac.rs/index.html
Sada je potrebno jednostavno doneti ispravnu odluku i tražiti pomoć. Prvi korak je uvek najteži.
(Dalje)
Powered by blog.rs
