Povratak / Izgubljeni
Vec neko vreme je Beograd zavejan. Zima je odavno pocela. Izgubljena jesen je i dalje ostala izgubljena.
Dugo nisam bila na blogu, nije da nisam osecala potrebu, vec jednostavno sam bila izgubljena na neki nacin. Ali ko nije izgubljen ovih dana?! Svi su na neki nacin izgubljeni, ali pravo pitanje je da li osoba ikad prestane da biva izgubljena ili je to pak sam smisao zivota? Retoricko pitanje naravno. Verujem da su ljudi na nekom putu za koji ne znaju gde vodi ,ali to je zapravo zivot.
Postoji jedan stih koji govori o tome: Zasto se sve to desava, dal' covek ista resava , il' smo samo tu zbog ravnoteze medju zvezdama...
Moja majka je saznala za moj poremecaj ishrane, a nacin na koji je saznala je pomalo slozen. Sestra je pronasla moj dnevnik , procitala, rekla majci , a majka je cutala o tome . Za sve to sam kasnije saznala, naravno... Jedan dan sam joj se otvorila, rekla joj sve , a ona mi je kasnije rekla da je vec znala... Dobro je to podnela sto mislim da je iz cistog razloga sto ne razume tu dijagnozu i ne zna puno o tome... Ali ne zelim da pricam o tome , jer nisam raspolozena za to. Zelela sam samo da kazem sta se desilo tokom ovog vremena sto nisam bila tu.
Inace , vec duze vreme se "lecim" ako mozemo to tako da nazovemo... Nekad uspesno, nekad ne,... Ali jedna stvar je bitna... Osecam se ponovo zivom...
