I neću zvuk onog zvona
Naslov posta je zapravo stih iz jedne pesme čiji je autor nepoznat. Više o ovoj pesmi kao i sam njen tekst napisaću u nekom od sledećih postova.
Smrt je neizbežna i to je jedina istina za koju ne postoji izuzetak. Za nju godine, ekonomsko stanje, moral i nemoral nisu važni. Svakim danom smo joj bliži i svako od nas će se susreti s njom. To je ta istina, činjenica.
Naravno , svi mi smo svesni da što je neko stariji ili bolesniji to joj je bliži. Ali koliko god bili svesni njene neizbežnosti i blizine, ona kad dodje mi smo nespremni. Teško se mirimo sa njom, preziremo je, ne prihvatamo je, ali to ništa neće promeniti.
6 Komentari |
0 Trekbekovi
